Ovim vremeplovom upoznaćemo Vas sa istorijatom našeg fudbalskog kluba od njegovog osnivanja do danas.
Davne 1956. godine inicijativom Vite Savića i doktora Dragana Dinića osnovan je FK Nišavac, koji je svoje utakmice kao domaćin igrao na igralištu u Prvoj Kutini, sve do 1958. kada aktivnosti kluba zamiru. U ovom periodu za ekipu Nišavca nastupali su između ostalih igrača: Zoran Čolaković (kasnije poznati trener mnogobrojnih klubova među kojima je i FK Radnički Niš), Petronije Dinić (igrač austrijskog drugoligaša Lijenca), Desimir Tomić (kasnije trener FK Aluminijum) zatim Bogdan Nikolić, po nadimcima: Sveta, Bade, Sekirče, Miski itd.
U avgustu 1969. klub ponovo biva aktiviran. Sve zasluge za rehabilitaciju Nišavca pripadaju po nadimcima: Miletu Osici, Ratku Tomboli i Tiki Tatkovu, koji je na prvoj skupštini kluba izabran za sekretara. U prvoj sezoni 1969/70. FK Nišavac je kao domaćin svoje utakmice, osim na teranu u Prvoj Kutini, igrao i na igralištu u Niškoj Banji. Igrači koji su nastupali u prvoj sezoni za FK Nišavac bili su između ostalih, po nadimcima: Zoran Stanča, Milan Vaske, Iga Čorba, Dane Kurubonja, Mima Pekin, Vlada Pop, Duško Malošašanin, Ljubiša Jorgovan, Drakče Čapetko, Mile Nos, Krle, Tika Tatkov, Lisica, Miki Kuranac, Časlav Džomba, Bora Radikinac i mnogi drugi... Te godine FK Nišavac se takmičio u najnižoj ligi SFRJ, takozvanoj ligi "Aktiv", pored klubova iz Jelašnice, Huma, Cerja, Leskovika, Malče itd. Da bi se dobrom igrom i dobrim rezultatima na kraju sezone plasirao u viši rang.
Upravo taj rezultat motivisao je igrače, članove kluba i simpatizere da u leto 1970. godine, dobrovoljnom akcijom i humanitarnim radom počnu sa formiranjem sopstvenog terena u N.N.Tesla. I danas stadion ima izgled udubljenja (rupe) jer je na tom prostoru iskopavana zemlja za potrebe tadašnje ciglane koja se tu i nalazila. Glavnu motivaciju aktivistima davao je Petronije Peša Dinić koji je prvi počeo da vadi cigle sa terena a najveći zadatak za sve bio je uklanjanje viška zemljišta koji se u obliku ostrva nalazio na prostoru današnjeg "gornjeg" šesnaesterca. Posle velikih radova izvršeno je i poravnanje terena tako da je do današnjeg dana stadion zadržao izgled rupe zbog koga i nosi naziv "Delnice". Postavljanjem stativa od drveta topole, igralište je bilo spremno za sezonu 1970/71.
U toj sezoni, tadašnji predsednik kluba Velimir Cvetanović (deda sadašnjeg prvotimca Zdravka Cvetanovića) prihvata predlog obližnje fabrike "Đuro Salaj" da uzme učešće u rukovođenju i finansiranju kluba. S'obzirom da se fabrika bavila preradom obojenih metala, na izbornoj skupštini fabrike 22.2.1972. godine ime kluba je promenjeno u FK Aluminijum koji takmičenje počinje u najnižem rangu opštinske lige.
Izvanredni rezultati FK Aluminijum dovode u vrlo kvalitetan rang a to je prvi razred međuoptinskog fudbalskog saveza Niša. Takav uspeh donosi nove obaveze, odgovornosti a i njihove teškoće. Trebalo je svlačionice iz kruga fabrike prebaciti na igralište, ograditi ga, napraviti zaklone za rezervne igrače i delegata a i sam teren popraviti. Ljudi koji su rukovodili klubom nisu sedeli skrštenih ruku, pa su na čelu sa predsednikom kluba Novicom Pešićem našli rešenja za otklanjanje tadanastalih problema. Uz pomoć rukovodilaca pogona fabrike, problem ograde je bio rešen. Uz radni nalog "galanterije" prva ograda je napravljena u leto 1975. a uz dobrovoljni rad svih članova i fudbalera istog leta napravljene su svlačionice i zakloni i time su svi tadašnji problemi bili otklonjeni. Sezonu 1975/76. počinje tim u sledećem sastavu: J. Ranđelović (Pure), Lj. Nikolić (Buca), R. Nikolić (Lija), Petronije Dinić (Peša), R.Stojiljković (Cole), Jovanović (Dida), Cvetković, Damjanović (Drakče), Stojković (Desko), Đurić (Džizi), M. Ranđelović (Šilja), S. Kostić (Cene). Trener ekipe bio je Desimir Tomić.
U periodu do 1980. godine kroz klub je prošlo oko 200 igrača, a godina 1989. ostaće upamćena kao godina u kojoj je po prvi put formirana škola fudbala FK Aluminijum. Tog leta, pod devizom: "stvarati i samo stvarati, čini dobro, ne kaj se", nekadašnji prvotimac Svetislav Cene Kostić okupio je dečake rođene u periodu od 1975. do 1978. i pokazao im prve fudbalske korake. Te godine za seniorsku ekipu FK Aluminijum nastupali su po nadimcima sledeći igrači: Srba, Džaja, Trša, Rade, Mesec, Moki, Žuća, Kelner, Dača, Vasić, Šera, Miki, Grof, Kure, Kole itd.
Nekoliko meseci kasnije, februara 1990. tadašnji predsednik Jordan Nikolić angažuje Dmitra Jovanovskog, bišeg istaknutog fudbalera FK Radnički Niš, kasnije i bivšeg trenera niškog Železničara i Jastrebca za trenera našeg tima. Jovanovski je za pomoćnika odabrao Svetislava Ceneta Kostića. U tom zimskom prelaznom roku 1991. Aluminijum je znatno pojačao igrački kadar, u klub su stigli: Mamić (Palilulac), Veljković (D. Međurovo), Stojanović (Novoselac), Gavrilović (JNA), i Slaviša Nikolić (omladinski pogon FK Radnički Niš). Time je klub učinio značajan preduslov za juriš na titulu prvaka u ligi MFS - grupa istok, u prolećnom delu šampionata i plasman u regionalnu fudbalsku ligu. Agilna uprava na čelu sa Jordanom Nikolićem uspela je da oživi interesovanje za fudbal u našem naselju i da stabilizuje poslovanje kluba u najtešnjoj saradnji sa omladinskom organizacijom MZ "Nikola Tesla" i preduzećem "Nissal" (bivši "Đuro Salaj"). U cilju stvaranja što boljih uslova izvršene su popravke terena i pripremni radovi za izgradnju vodovodne mreže za zalivanje terena. To je omogućilo nesmetan rad prvog tima ali i podmladka koji je predvodio trener Miodrag Kocić. Tada su pripreme za prolećni deo prvenstva počele bolje nego ikad, na treninge redovno je dolazilo od 25 - 30 igrača, što nije zabeleženo od postanka kluba. Nesebičnu pomoć, naročito mlađim igračima, svojim ličnim primerom ali i stručnim savetima i iskustvu u to vreme pružao je veteran tima Miki Ranđelović. Zimu 1991. Aluminijum je dočekao na prvom mestu MFS. Velike zasluge za ovako dobre rezultate pripale su trenerima Jovanovskom, Novici Đokiću i Petroniju Diniću. Atmosfera u klubu je bila sjajna, a utakmice je pratilo od 1000-2000 gledalaca, bubnjevi i trube su bili stalni pratioci ambijenta na Delnicama. Kao najbolji strelac jesenjeg dela prvenstva za naš klub bio je Dejan Glišić, koji je leta 1990. stigao kao pojačanje iz EI Mladosti. Glišić je na 7 utakmica postigao 15 golova. I ostali igrači dali su pun doprinos tadašnje jesenje titule, veći od svih kapiten Velibor Milenković, veteran Tričković, Jovanović, Dragan Zdravković, Golubović i supertalentovani Slaviša Nikolić koji je ponikao u redovima juniora FK Radnički Niš i koji jošuvek brani boje našeg fudbalskog kluba.
1994. godine, mimo svih planova i očekivanja u završenoj sezoni Nišavsko - Topličke fudbalske lige naš klub našao se na niskom 13. mestu, uspeo je da sačuva status ali brojna i verna fudbalska publika u N.N.Tesla s'razlogom je tražila više. Zato su usledile veoma značajne promene. Dotadašnji predsednik Jordan Nikolić se povukao sa dužnosti i njega je nasledio Života Nikolić, ranije potpredsednik. Ubrzo je usledila promena u upravi a i u igračkom kadru. Prvi potez bio je angažovanje uz sugestije Zorana Čolakovića trenera u liku mladog ali dovoljno iskusnog stručnjaka Svetislava Ceneta Kostića. Pošto je klub imao solidnu kadetsku ekipu, kreće ponovo u rad i pionirska škola, kako bi se zaokružio proces pripremanja fudbalera za predstojeće prvenstvo. Tog leta 1994. odigrao se po mnogoma najjači (drugi po redu) memorijalni turnir "DIKSONOVI DANI FUDBALA" u pomen na bivšeg igrača FK Radnički Niš i legendarnog trenera mnogobrojnih klubova koji je tragično završio život u periodu dok je bio trener naše ekipe. Te godine su na turniru učestvovale ekipe, tada: "A" prvoligaš FK Radnički Niš, "A" drugoligaš Jatrebac (na golu sa bivšim reprezentativcem Ivicom Kraljem), srpskoligaš Palilulac, zonaš Naša Krila (Belotinac) i petoligaši Turist WB (Niška Banja) i domaćin turnira FK Aluminijum.
Klub je u svom postojanju imao uspone i padove. Jedan od najvećih padova vezan je za period od 2016. - 2019. kada je lokalna javnost izgubila interesovanje za fudbalski klub. Zahvaljujući solo-angažovanju Dragana Felme Stojanovića, klub se održao u životu. U sezoni2018/19. novo rukovodstvo preuzima klub, nakon čega se javlja i prvi uspeh, nakon tri god. pauze, FK Aluminijum se plasirao u Prvu nišku ligu.